Don Miguel Ruiz - duhovnaizgradnja.com

1 Don Miguel ruiz Knjiga mudrosti starih Tolteka etiri sporazuma Prakti ni vodi ka li noj slobodi SADR AJ Uvod Zamaglljeno ogledalo 1 Pripitomljavanje i planetarni san 2 Prvi sporazum Besprekorno koristite svoju re 3 Drugi sporazum Ni ta nemojte shvatati li no 4 Tre i sporazum Nemojte stvarati pretpostavke 5 etvrti sporazum Uvek inite sve to mo ete 6 Tolte ki put ka slobodi Raskidanje starih sporazuma 7 Novi san Raj na zemlji Molitve 2 Don Miguel ruiz rodio se u porodici iscelitelja; majka mu je bila curandera (iscelitelj), a deda nagual ( aman).

2 Odrastao je u seoskom kraju Meksika. Porodica je predvi ala da e Miguel prihvatiti njihovu vekovima staru zaostav tinu isceljivanja i u enja, i nastaviti ezoteri no tolte ko znanje. Umesto toga, privu en modernim na inom ivota, Miguel je odabrao da studira medicinski fakultet i postao je hirurg. ivot mu je promenilo iskustvo blisko smrti. Kasno jedne no i po etkom sedamdesetih godina iznenada se probudio shvativ i da je zaspao za upravlja em svoga automobila. U istom trenutku automobil je udario u betonski zid. Don Miguel se a se samo da nije bio u svom fizi kom telu dok je svoja dva prijatelja izvla io iz automobila. Zaprepa en tim iskustvom, predao se samoispitivanju. Posvetio se tome da ovlada drevnom mudro u predaka gorljivo u e i s majkom i postav i u enik mo nog amana u meksi koj pustinji. Njegov deda, koji je u me uvremenu umro, nastavio je da ga podu ava kroz snove.

3 U tolte koj tradiciji nagual vodi pojedinca do li ne slobode. Don Miguel ruiz je nagual od roda Orlovih ratnika, i posvetio se objavljivanju svoga znanja o u enjima drevnih Tolteka. Posve eno Vatrenom krugu; onima koji su oti li, onima koji su tu, i onima koji e tek do i. Zahvalnice eleo bih najtoplije da zahvalim svojoj majci Sariti, koja me je nau ila bezrezervnoj ljubavi; svom ocu Hose Luisu, koji me je nau io disciplini; svom dedi Leonardu Matijasu, koji mi je dao klju koji otklju ava tolte ke misterije i svojim sinovima Miguelu, Hose Luisu i Leonardu. eleo bih da izrazim svoju duboku ljubav Gaju D enkinsu i Trej D enkins i da im zahvalim na predanom radu. eleo bih da zatim iska em duboku zahvalnost D enet Mils - izdava u, uredniku, verniku. Tako e sam ve ito zahvalan i Reju embersu zbog toga to mi je osvetlio put. eleo bih da iska em po tovanje i svom dragom prijatelju D iniju D entriju, izuzetnom "mozgu" cija je vera dotakla i moje srce.

4 Eleo bih da zahvalim mnogim ljudima koji su bezrezervno ponudili svoje vreme, srca i sposobnosi kao podr ku ovim u enjima. Na ovom nepotpunom spisku nalaze se: Gea Bakli, Ted i Pegi Rias, Kristineja D onson, D udi "Red" Frubauer, Viki Mo-linar, Dejvid i Linda Dibl, Bernadet Vigil, Sintija Vuton, Alen Klark, Rita Rivera, Ketrin Cejs, Stefani Biro, Tod Kaprielijan, 3 Tolteci Pre mnogo hiljada godina Tolteci su bili poznati u celom ju nom Meksiku kao "u eni mu karci i ene". Antropolozi govore o Toltecima kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili nau nici i umetnici. Oni su osnovali udru enje koje je prou avalo i uvalo duhovna znanja i iskustva drevnih vremena. Okupljali su se kao u itelji (naguali ) i studenti u Teotihuakanu, drevnom gradu piramida u blizini Meksika, poznatom kao mesto na kome " ovek Postaje Bog". Tokom milenijuma, naguali su bili primorani da uvaju drevnu mudrost i dr e je u tajnosti.

5 Evropska osvajanja, kao i velike zloupotrebe li ne mo i od strane nekolicine u enika, obavezivali su ih da kriju ova znanja od onih koji nisu eleli da ih na mudar na in koriste ili od onih koji bi ih mogli namerno zloupotrebiti radi sticanja li ne dobiti. Na sre u, ezoteri no znanje Tolteka sa uvano je i preno eno s jedne generacije na drugu u porodicama naguala. Iako je stotinama godina bila skrivena velom tajne, drevna proro anstva nagove tavala su da e do i vreme kada e biti neophodno da se ova mudrost vrati ljudima. Sada je don Miguel Ruis, nagual iz roda Viteza orla, upu en da s nama podeli svoje sna no tolte ko u enje. Tolte ko znanje poti e iz istog su tinskog istinskog jedinstva kao i sve ostale svete ezoteri ne tradicije irom sveta. Iako ono ne predstavlja religiju, ono po tuje sve duhovne u itelje koji su pou avali ljude na Zemlji. Iako je usmereno ka duhovnosti, ono se najta nije mo e opisati kao na in ivota, koji nas vodi putem sre e i ljubavi.

6 4 Uvod Zamagljeno ogledalo Pre tri hiljade godina, jedan ovek sasvim sli an meni i vama, iveo je u blizini grada okru enog planinama. Taj ovek je prou avao medicinu i eleo je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim to je u io. U svome srcu ose ao je da tu ne to nedostaje. Jednoga dana, dok je spavao u jednoj pe ini, sanjao je da vidi sopstveno usnulo telo. Iza ao je iz pe ine u no mladog meseca. Nebo be e vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi ne to to je zauvek izmenilo njegov ivot. Posmatrao je svoje ruke, ose ao svoje telo, i uo svoj glas kako govori: Ja sam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda." On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost, ve da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti.

7 "Sve je sa injeno od svetlosti", re e on , "a ono izme u nije samo prazan prostor." I znao je da je sve to postoji jedno ivo bi e, i da je ta svetlost vesnik ivota, jer je i sama iva i u sebi sadr i sva znanja. Tada je shvatio da, iako je sa injen od svetlosti, on nije isto to i zvezde. Ja sam me uprostor izme u zvezda", mislio je. I tako je zvezde nazvao tonal a svetlost izme u zvezda nagual, i znao je da je ono to stvara harmoniju i prostor izme u to dvoje ivot ili Namera. Bez ivota, tonal i nagual ne bi mogli da postoje. ivot je apsolutna sila, bo anstvo, Tvorac koji stvara sve. Evo ta je otkrio: Sve to postoji je manifestacija jednog ivog bi a koje nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percepcija nije ni ta drugo do svetlost koja opa a svetlost. Tako e je uvideo da je materija ogledalo - sve to odra ava svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste ogledalo - i da je svet iluzije, San, samo dim koji nas spre ava da vidimo ta mi zaista jesmo.

8 "Na e istinsko bi e je ista ljubav, ista svetlost", re e on. 5 Ovo mu je saznanje promenilo ivot. Kada je jednom shvatio ta je zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio je zapanjen onim to je video. Video je sebe u svemu - u svakom ljudskom bi u, u svakom stablu, u vodi, u ki i, u oblacima, u zemlji. I video je da ivot spaja tonal i nagual na razli ite na ine da bi time stvorio milijarde manifestacija ivota. U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbu en, ali srce mu bese spokojno. Jedva je ekao da ka e svojim ljudima ta je otkrio. Ali nije mogao da prona e re i kojima bi to objasnio. Poku ao je da ka e drugima, ali ga nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da ne to prekrasno zra i iz njegovih o iju i glasa. Primetili su da on vi e nikoga i ni ta ne osu uje. On vi e nije bio kao drugi. Mogao je sve odli no da razume, ali njega niko nije razumeo. Verovali su da je on inkarnacija Boga, a kada je to uo on se nasme i i re e: "To je istina.

9 Ja jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo slike svetlosti. Mi smo Bog." Ali ljudi ga i dalje nisu razumeli. Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome je mogao ,da vidi sebe. "Svako od nas je ogledalo", re e on. Video je sebe u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju, ali ne znaju i, ne shvataju i ta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da vide njega kao sebe jer je izme u ogledala postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sa injen od tuma enja svetlosnih slika - Sna ljudskih bi a. Tada je znao da e uskoro zaboraviti sve to je nau io. eleo je da zapamti sve svoje vizije, i tako je odlu io da sebe nazove Zamagljenim Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogledalo i da je magla u me uprostoru ono to nas spre ava da saznamo ta smo. Rekao je: Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni druge zbog magle koja se nalazi izme u nas.

10 Ta magla je San, a ogledalo ste vi, onaj koji sanja." Lako je iveti zatvorenih o iju, ne shvataju i ono to vidi .. D on Lenon 6 1 Pripitomljavanje i planetarni san Ono to ovog trenutka vidite i ujete nije ni ta drugo nego san. Vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je va mozak u budnom stanju. San je glavna funkcija uma, i um sanja dvadeset i etiri sata na dan. Sanja kada je mozak u budnom stanju, a isto tako i kada je mozak u stanju sna. Razlika je u tome to, onda kada je mozak u budnom stanju, postoji materijalni okvir koji ini da stvari opa amo linearno. Kada utonemo u san, taj okvir nestaje, i san ima te nju da se neprestano menja. Ljudi neprestano sanjaju. Pre nego to smo ro eni, ljudi su ve stvorili jedan veliki spolja nji san, koji emo nazvati dru tvenim snom ili planetarnim snom. Planetarni san je kolektivni san sa injen od milijardi manjih, li nih snova, koji zajedno sa injavaju porodi ni san, san zajednice, san grada, san dr ave, i kona no san itavog ove anstva.