Predstojeće obaveze

1 Mr Katarina Krinulovi PKS, Beograd Predstoje e obaveze koje se odnose na klasifikaciju i obele avanje sme a u skladu sa GHS Klasifikacija i obele avanje = Klasifikacija hemikalije Obele avanje hemikalije procena opasnosti komunikacija opasnosti (preko etikete) = Informacije o opasnosti hemikalije koja je procenjena u postupku klasifikacije, kao i o odgovaraju im merama predostro nosti, komuniciraju se preko elemenata obele avanja na etiketi. Klasifikacija i obele avanje me usobna povezanost Ranije je ve ina zemalja imala sopstvene sisteme za klasifikaciju i obele avanje koji su donekle bili sli ni, ali su njihove RAZLIKE bile dovoljno zna ajne da su zahtevale vi estruku klasifikaciju i obele avanje istog proizvoda na razli itim tr i tima. Klasifikacija iste supstance u razli itim zemljama? Substance oral toxicity LD50 = 257 mg/kg Transport = liquid: slightly toxic; solid: not classified EU = Harmful US = Toxic CAN = Toxic Australia = Harmful India = Non-toxic Japan = Toxic Malaysia = Harmful Thailand = Harmful New Zealand = Hazardous China = Not Dangerous Korea = Toxic GHS Danger ZA TO GHS?

2 Na svetskom tr i tu hemikalija identifikovana je potreba za jedinstvenim sistemom klasifikacije i obele avanja sa ciljem: da kriterijumi za klasifikaciju i pripadaju i elementi obele avanja budu isti irom sveta i da svi potro a i hemikalija budu na isti na in informisani o opasnostima, a da se pri tom olak a trgovina hemikalijama Hemikalija koja je klasifikovana po GHS i vi ejezi no obele ena mo e se plasirati na tr i te razli itih zemalja bez potrebe za izradom razli itih etiketa GHS= Globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obele avanja hemikalija UN Inicijativa da se na globalnom nivou ujedna e kriterijumi i pravila za klasifikaciju i obele avanje hemikalija pokrenuta je na UN konferenciji (UNCED), Rio de Janeiro, 3-14 June 1992 UN rezolucijom 1999/65 oformljen je Podkomitet eksperata za GHS(GHS Subcommitie) koji se sastaje dva puta godi nje i kontinuirano radi na usagla avanju kriterijuma za klasifikaciju i elemenata obele avanja Prva verzija GHS Purple book publikovana je 2003.

3 Na svake dve godine objavljuje se revidirana verzija GHS 2005. GHS 2013. Delegacija Srbije aktivno u estvuje u radu GHS podkomiteta od 2008. GHS Sub-Committee Implementacija GHS irom sveta : Zemlje u kojima je GHS implementiran. : Zemlje u kojima je primena GHS na dobrovoljnoj bazi. : Zemlje u kojima je u toku priprema za implementaciju GHS. : Zemlje u kojima GHS nije implementiran. EU legislativa - GHS REGULATION (EC) No 1272/2008 (CLP Regulation) 1st ATP - COMMISSION REGULATION (EC) No 790/2009 2nd ATP- COMMISSION REGULATION (EU) No 286/2011 3rd ATP - COMMISSION REGULATION (EU) No 618/2012 4th ATP - COMMISSION REGULATION (EU) No 487/2013 5th ATP - COMMISSION REGULATION (EU) No 944/2013 6th ATP - COMMISSION REGULATION (EU) No 605/2014 Nacionalna legislativa - GHS Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obele avanju i ogla avanju hemikalije i odre enog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obele avanje UN ( Slu beni glasnik RS , br.)

4 64/10, 26/11 i 5/12) + Spisak klasifikovanih supstanci ("Sl. glasnik RS", br. 82/10) legislativa uskladjena sa CLP Regulation + 1st ATP novi CLP/GHS pravilnik ("Sl. glasnik RS", br. 105/2013) - uskladjen sa CLP Regulation + 1st + 2nd ATP u obaveznoj primeni za supstance od 1. , a za sme e od 1. + novi SKS pravilnik ("Sl. glasnik RS", br. 48/2014) legislativa uskladjena sa CLP Regulation + 1st + 2nd + 3rd ATP O ekivanje do kraja 2015. dalje usagla avanje nacionalne legislative sa EU Od 2011. do 1. juna 2015. Od 1. juna 2015. Napomena SUPSTANCA KLASIFIKACIJA DSD/DPD i CLP/GHS CLP/GHS / OBELE AVANJE CLP/GHS CLP/GHS Rok za reobele avanje supstance koja je bila u prometu pre 1. oktobra 2011. je 2012. SME A KLASIFIKACIJA DSD/DPD ili DSD/DPD i CLP/GHS CLP/GHS / OBELE AVANJE DSD/DPD ukoliko je klasfikovana samo po DSD/DPD ili CLP/GHS ukoliko je klasfikovana po DSD/DPD i CLP/GHS CLP/GHS Rok za reobele avanje sme e koja je bila u prometu pre 1.

5 Juna 2015. je 2017. odnosi se samo na etikete- ne na SDS Tranzicioni periodi Supstance Sme e Trenutno stanje u vezi etiketa hemikalija ili Od 1. juna 2015. Na etiketama svih hemikalija stavljenih u promet nakon 1. JUNA 2015. moraju biti samo GHS elementi obele avanja Hemikalija = supstanca ili sme a Preostalo je jo samo 3 meseca za reklasifikaciju i reobele avanje po CLP/GHS!!! 1. Juna 2015. prestaje primena DSD/DPD to e se reflektovati na sadr aj etiketa i odre enih poglavlja SDS- neophodna revizija . Klju ne razlike novog i starog sistema klasifikacije Bolja diferencijacija vrste i stepena opasnosti (vi e klasa i kat.) Novi elementi obele avanja Izmene grani nih vrednosti/kriterijuma za klasifikaciju Prednost se daje podacima iz ispitivanja (kada su dostupni) Uvo enje mogu nosti za kori enje dostupnih podataka o sli nim sme ama/na ela premo avanja Druga ije metode izra unavanja GHS je primenljiv u velikom broju zemalja CLP/GHS vs.

6 DSD/DPD Bitne napomene za klasifikaciju sme a prema CLP/GHS Podaci za klasifikaciju sme a prema CLP/GHS u odnosu na: Fizi ke opasnosti na osnovu podataka iz ispitivanja sme e Opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu: ako su dostupni koriste se postoje i podaci o sme i ako nisu dostupni onda se koriste podaci o sastojcima (primenom izra unavanja, grani nih vrednosti, grani nih konc.) ili podaci o sli nim ispitanim sme ama (na ela premo avanja ) Izuzeci: Kod procene zapaljivosti i oksiduju ih svojstava sme e u gasovitom stanju mogu e je i izra unavanje Kod procene CMR ili vod. iv. hron. sme e koriste se isklju ivo dostupni podaci za sastojke Primena tabele za prevo enje klasifikacije se ne preporu uje za sme e razlog Razlike u CLP/GHS i DSD/DPD kriterijumima za klasifikaciju zapaljivih te nosti H226 H225 H224 Fizi ke opasnosti - primenjuje se isklju ivo klasifikacija na osnovu podaka o sme i R22 R25 R28 H302 H301 H300 H300 Akutna toksi nost, peroralno ATE/ LD50 LD50=250mg/kg DSD/DPD =Xn, R22 CLP/GHS =Ak.

7 Toks. 3, H301 Ak. toks. 4, H302 Prev. Prev. Klasifikacija na osnovu podaka o sme i DSD/DPD Maseni udeo sastojka sa R41/H318 CLP/GHS 10% Xi, R41 10-100% 3% Te ko o te enje oka, Opasnost H318 5 10% Xi, R36 5-10% 5% Ne ispunjava DPD kriterijume 3-5% 1-3% 1 3% Iritacija oka, Pa nja H319 0-1% 1% Ne ispunjava CLP/GHS kriterijume Klasifikacija sme e na osnovu podataka o sastojcima Te ko o te enje oka/Iritacija oka Primenljivost: Ako nisu dostupni podaci iz ispitivanja sme e ali su dostupni podaci o sli nim sme ama Samo za opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu Na ela premo avanja Klasifikacija na osnovu podaka o sli nim sme ama Bitne napomene za obele avanje sme a prema CLP/GHS Elementi obele avanja ( lan 17. CLP/GHS) Ime, adresa i broj telefona snabdeva a Nominalna koli ina (ako je hemikalija namenjena za op tu upotrebu) Identifikator proizvoda (supstanca: hem.)

8 Naziv + identifikacioni broj (index, CAS, EC) sme a: trgova ko ime + identitet supstanci (max. 4) koje doprinose klasifikaciji u odnosu na opasnost po zdravlje izuzev iritacije) Piktogram opasnosti Re upozorenja Obave tenja o opasnosti Obave tenja o merama predostro nosti Deo za dodatne informacije Deo za dodatne informacije dodatna obave tenja o opasnosti EUH Uputstvo za upotrebu, uputstva za prvu pomo , o davanju protivotrova i sl. Elementi obele avanja koji proisti u iz drugih propisa (detergenti, zabrane i ograni ) + specifi ne oznake za SZB , zahtevi za etikete SZB i biocida (broj ar e, broj re enja, sadr aj ) Etiketa mo e biti vi ejezi na, pod uslovom da su prikazani podaci isti na svim kori enim jezicima Deo za dodatne informacije Identifikator proizvoda Piktogrami Re upozorenja Podaci o snabdeva u Obave tenja o opasnosti i merama predostro nosti, grupisana prema jeziku Identifikator proizvoda - sme a CLP/GHS vs.

9 DSD/DPD el. obele avanja Glufosinat (CAS. 77182-82-2) -broj el. obele avanja koji proizilazi iz klasifikacije DSD/DPD vs. CLP/GHS T jedan piktogram: Toksi no dva GHS piktograma: PA NJA etiri R-oznake: R60 Mo e smanjiti plodnost. R20/21/22 tetno ako se udi e, ako je u kontaktu sa ko om i ako se proguta. R48/20/22 tetno: opasnost od te kog o te enja zdravlja pri produ enom izlaganju udisanjem i gutanjem R63 Mogu rizik od tetnog delovanja na plod. Pet obave tenja o opasnosti: H360Fd Mo e tetno da uti e na plodnost. Mo e tetno da uti e na plod. H332 tetno ako se udi e H312 tetno u kontaktu sa ko om H302 tetno ako se proguta H373 Mo e da dovede do o te enja organa usled dugotrajnog ili vi ekratnog izlaganja Dve S-oznake: S53 S45 Dvadeset obave tenja o merama predostro nosti: P201 P202 P260 P261 P264 P270 P271 P280 P281 P301+P312 P302+P352 P304+P340 P308+P313 P312 P314 P322 P330 P363 P405 P501 Principi prvenstva za elemente obele avanja po pravilima CLP/GHS Principi prvenstva za piktograme opasnosti 1)ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS01 , nije neophodno navesti piktograme opasnosti GHS02 i GHS03 2)ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS06 , ne navodi se piktogram opasnosti GHS07 3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS05 , piktogram opasnosti GHS07 se ne navodi u slu aju iritacije ko e ili oka.

10 4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti GHS08 za senzibilizaciju respiratornih organa, piktogram opasnosti GHS07 se ne navodi u slu aju senzibilizacije ko e ili iritacije ko e ili oka. Principi prvenstva za obave tenja o opasnosti Obave tenja o opasnosti koja se ponavljaju ili su suvi na ne moraju se navesti na etiketi. Klasifikacija Tekst Obave tenja o opasnosti: Obele avanje na etiketi Kor. ko e, 1 O t. oka 1 H314: Izaziva te ke opekotine ko e i o te enje oka H318: Dovodi do te kog o te enja oka H314 Vod. iv. sred. Ak. 1, H400 Vod. iv. sred. Hron. 1, H410 H400: Veoma toksi no po ivi svet u vodi H410: Veoma toksi no po ivi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama H410 Principi prvenstva za obave tenja o merama predostro nosti Na etiketi se navodi najvi e est obave tenja o merama predostro nosti, osim ako vi e od est obave tenja nije neophodno da se prika e priroda i ozbiljnost opasnosti.