7 - 2015. PORODICNO PRAVO - poslovnibiro.rs

1 PORODI NO PRAVO . PORODI NO PRAVO . VANBRA NA ZAJEDNICA. ( lan 4. Porodi nog zakona). 1. Ukoliko je u vreme sticanja imovine u vanbra noj zajednici postojala bra na smetnja, i- vot u vanbra noj zajednici ne mo e biti osnov za sticanje imovine vanbra nog partnera. Iz obrazlo enja: Vanbra na zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mu karca izme u kojih nema bra nih smetnji a vanbra ni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odre enih zakonom - lan 4. Porodi nog zakona. Brak ne mo e sklopiti lice koje je ve u braku (bra nost je bra na smetnja) - lan 17. Porodi - nog zakona. Imovina ste ena radom vanbra nih partnera u vanbra noj zajednici jeste njihova zajedni ka imovina; na imovinske odnose vanbra nih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika - lan 191. Porodi nog zakona. Saglasno navedenim zakonskim odredbama, a imaju i u vidu da je u vreme zasnivanja vanbra ne zajednice stranaka postojala bra na smetnja - bra nost tu enog, da ta smetnja u me uvremenu nije pre- stala ni u vreme sticanja pokretnih stvari i nepokretnosti (plac na kome je sagra en spratni poslovno- stambeni objekat, vozilo, izbetonirana staza) - sve do prestanka vanbra ne zajednice ne mogu se prime- njivati pravila o sticanju u vanbra noj zajednici.

2 Dakle, u konkretnom slu aju nije postojala saglasnost kao ni sporazum da zajednica izme u stranaka predstavlja vanbra nu zajednicu koja vodi zajedni kom sticanju navedenih dobara u smislu lana 191. Zakona. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G . 2213/2011 od godine). 2. Predmet sudskog spora ne mo e biti tu beni zahtev za utvr enje da je u odre enom perio- du postojala vanbra na zajednica izme u parni nih stranaka. Iz obrazlo enja: Prema spisima predmeta, tu ilja je protiv tu ene podnela tu bu radi utvr enja da je izme u nje i sada pok iz P. postojala vanbra na zajediica. Prvostepeni sud je odbacio takvu tu bu, s obrazlo enjem da injenice ne mogu biti predmet tu be za utvr enje. Protiv takve presude tu ilja je izjavila albu. Po oceni Vi eg suda, alba je neosnovana. Prema lanu 188. stav 1. ZPP-a, tu bom za utvr e- nje (deklaratorna tu ba) mo e se tra iti utvr enje postojanja, odnosno nepostojanja nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.

3 Zahtev za utvr enje postojanja vanbra ne zajednice, koji je postavila tu ilja, jeste zahtev za utvr enje injenice. Po to nema zah- teva tu ilje za utvr enje postojanja odre enog prava ili pravnog odnosa u vezi s postojanjem van- -2- PORODI NO PRAVO . bra ne zajednice, njena tu ba nije dopu tena u smislu odredbe lana 188. ZPP-a. Zato je pravilno stanovi te prvostepenog suda da tu bu treba odbaciti i iz tog razloga, to predvi a odredba lana 297. ta ka 6) ZPP-a. Ovaj sud je ocenio navode iz albe tu ilje da je ovakvom odlukom prvostepenog suda onemogu- ena u ostvarivanju prava nastalih u toku trajanja vanbra ne zajednice, ali je na ao da isti nisu osno- vani. Naime, ako tu ilja pretenduje na odre eno PRAVO svojinsko-pravne ili obligaciono-pravne pri- rode za koje smatra da je nastalo kao rezultat postojanja vanbra ne zajednice, onda tu benim zahtevom mo e da tra i utvr enje postojanja takvog prava, a u okviru utvr enja tog prava kao injenice se utvr u- ju da li je vanbra na zajednica postojala, u kom trajanju i da li je PRAVO na koje se pretenduje tu bom na- stalo u toku trajanja te zajednice.

4 Po to se tu bom ne tra i utvr ivanje postojanja nekog prava, odnosno pravnog odnosa, tu ba je nedopu tena, po to nema pravnog interesa za utvr enje injenice postojanja vanbra ne zajednice. (Iz presude Vi eg suda u Pan evu, G .br. 271/11 od godine). 3. Odredba Porodi nog zakona, kojom je vanbra na zajednica definisana kao trajnija zajed- nica ivota ene i mu karca izme u kojih nema bra nih smetnji, saglasna je sa Ustavom. Iz obrazlo enja: Ustavni sud odbio je predlog za utvr ivanje neustavnosti odredbe lana 4. stav 1. Porodi nog zakona ("Sl. glasnik RS", broj 18/05). Osporenom odredbom lana 4. stav 1. Porodi nog zakona propisano je da je vanbra na zajednica trajnija zajednica ivota ene i mu karca, izme u kojih nema bra nih smetnji (vanbra ni partneri), a sta- vom 2. istog lana propisano je da vanbra ni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odre enim ovim zakonom. Odlu uju i o zahtevu predlaga a za ocenu saglasnosti odredbe lana 4.

5 Stav 1. Porodi nog zako- na s Ustavom, Ustavni sud je ocenu ustavnosti ove odredbe izvr io u odnosu na odredbe Ustava ko- je ure uju pojam braka i vanbra ne zajednice ( lan 62.) i na elo zabrane diskriminacije ( lan 21.). Ustavni sud je konstatovao da Ustav u lanu 62. stav 2. utvr uje da brak nastaje na osnovu slobodno datog pristanka mu karca i ene pred dr avnim organom, daju i, pri tom, u stavu 4. istog lana zakonodavcu ovla enje da uredi brak i odnose u braku i porodici. Odredbom lana 62. stav 5. Ustava utvr eno je da se vanbra na zajednica izjedna ava sa brakom, u skladu sa za- konom, ime je, po oceni Ustavnog suda, na posredan na in, kroz odre ivanje pojma braka, ustavotvorac odredio i pojam vanbra ne zajednice. Drugim re ima, izjedna avaju i vanbra nu zajednicu sa bra nom, ustavotvorac je odre ivanje su tinskih elemenata potrebnih za nastanak vanbra ne zajednice vezao za postojanje elemenata potrebnih za nastanak bra ne.

6 Kako Ustav kao jedan od konstitutivnih elemenata za zaklju enje braka utvr uje i razli itost polova lica ko- ja daju pristanak, to se, po oceni Ustavnog suda, ovaj uslov odnosi i na lica u vanbra noj zajed- nici. Iz navedenog sledi da ustavnopravni pojam vanbra ne zajednice podrazumeva zajednicu mu karca i ene. Ustavni sud je zatim utvrdio da je zakonodavac, na osnovu ustavnog ovla enja iz lana 62. st. 4. i 5. Ustava, Porodi nim zakonom uredio brak i odnose u porodici, ali i pojam vanbra ne zajedni- ce i prava i du nosti vanbra nih partnera. Iz sadr ine osporene odredbe lana 4. stav 1. Zakona pro- izlazi da je pojam vanbra ne zajednice odre en pomo u tri klju na elementa, a to su: 1) zajednica -3- PORODI NO PRAVO . ivota ene i mu karca kao vanbra nih partnera; 2) du ina trajanja zajednice ivota i 3) nepostojanje bra nih smetnji. Zakonodavac je odredbom stava 2. istog lana Porodi nog zakona, prava i du nosti vanbra nih partnera izjedna io sa pravima i du nostima supru nika, dovode i ih u vezu sa sferom braka, ali i porodice.

7 Imaju i u vidu da je odredbom lana 62. stav 5. Ustava vanbra na zajednica izjedna ena sa bra- kom, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba lana 4. stav 1. Porodi nog zakona, kojom je vanbra na zajednica definisana kao trajnija zajednica ivota ene i mu karca izme u kojih nema bra nih smetnji, saglasna sa navedenom odredbom Ustava. Ocenjuju i da li se osporenom odredbom lana 4. stav 1. Porodi nog zakona povre uje na elo zabrane diskriminacije iz lana 21. Ustava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je Ustavom garan- tovana op ta zabrana diskriminacije. Ustav ne sadr i definiciju "diskriminacije", ali Ustavni sud smatra da ovaj termin treba shvatiti na na in na koji je definisan u stavu 7 Op teg komentara broj 18. (37) Komiteta za ljudska prava Organizacije ujedinjenih nacija, usvojenom 1989. godine (dok. UN. HRI/GEN71 REV8, str. 185-188.). Sud je ovakav stav zauzeo rukovo en injenicom da je sadr ina lana 21.

8 Ustava u bitnom istovetna sadr ini lana 26. Pakta. Po shvatanju Komiteta za ljudska pra- va, termin "diskriminacija" ozna ava bilo kakvo razlikovanje, isklju ivanje, ograni avanje ili dava- nje prednosti zasnovane na osnovama kao to su rasa, boja, pol, jezik, veroispovest, politi ko ili drugo mi ljenje, nacionalno ili dru tveno poreklo, imovina, ro enje ili drugi status, a koji za cilj ili posledicu imaju ugro avanje ili onemogu avanje priznavanja, u ivanja ili ostvarivanja svih prava i sloboda svih ljudi pod jednakim uslovima. Iz navedene definicije diskriminacije u kojoj se "posledi- ce" pominju zajedno sa "ciljem", proisti e da Komitet pod diskriminacijom ne podrazumeva samo neposrednu, ve i posrednu diskriminaciju. Ustavom se u lanu 21, tako e, pored neposredne diskriminacije usmerene na odre enu katego- riju lica, zabranjuje i posredna diskriminacija, koja mo e postojati i u slu aju kada su posledice jed- ne zakonske odredbe diskriminatorne.

9 Po mi ljenju Ustavnog suda, osporena odredba lana 4. stav 1. Porodi nog zakona ima za posledicu razli ito postupanje u odnosu na seksualnu orijentaciju lica koja ive u emocionalnoj i ekonomskoj zajednici, u zavisnosti od toga da li se radi o licima istog ili razli itog pola. Naime, prema osporenoj odredbi Zakona, vanbra ni partneri su samo osobe razli i- tog pola, a ne i osobe istog pola koje ive u trajnijoj zajednici. Me utim, prema stanovi tu Ustavnog suda, razlikovanje koje je zasnovano na razumnom i opravdanom osnovu ne predstavlja diskriminaciju. Da bi utvrdio da li takav opravdan osnov po- stoji u konkretnom slu aju, Ustavni sud je smatrao da se ocena saglasnosti osporene odredbe Zakona sa odredbama lana 21. Ustava ne mo e izvr iti na valjan na in, a da se pri tome nemaju u vidu odredbe lana 62. Ustava. Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama u Dru- gom delu Ustava moraju se posmatrati kao celina, a osnovna na ela, me u kojima je i na elo za- brane diskriminacije, moraju se dovesti u vezu sa sadr inom pojedinih prava i sloboda koja se jem e Ustavom.

10 U lanu 62. Ustava vanbra na zajednica je vezana za pojam braka, a time i za razli itost polova lica koja ine ovu zajednicu, jer je ustavotvorac zadr ao tradicionalni koncept heteroseksualnog braka kao temelj zasnivanja porodice. Po nala enju Ustavnog suda, u odred- bama lana 62. Ustava nalazi se dovoljan i opravdan osnov za razli ito postupanje prema zajed- nicama ivota osoba istog pola (po osnovu seksualne orijentacije). Po oceni Ustavnog suda, iz svega navedenog sledi da osporena odredba lana 4. stav 1. Porodi nog zakona nije nesaglasna sa odredbama lana 21. Ustava. (Iz presude Ustavnog suda Srbije, U-br. 347/05 od godine). -4- PORODI NO PRAVO . 4. Postojanje trajnije zajednice ivota podrazumeva da vanbra ni, a ovde kasnije i bra ni drugovi, ive zajedno pri emu sama su tina braka podrazumeva da se taj zajedni ki ivot ne mora pla ati onome ko je vlasnik stana ili ku e u kojoj vanbra ni, odnosno bra ni drugovi zajedni ki ive.