abc.amarilisonline

1 Li je nema ki jezik bauk?No na mora?Nije sigurno!A sve ono to ste eleli da znate a niste znali koga da pitate, nau i ete ovde i u nekim slede im postovima i e-knjigama, koje e biti napisane, kao i ova, na osnovu va ih pitanja i mailova. Dragana Amarilis, 2011, Neka prava zadr ana pod Creative Commons licencom U imo da itamo nema ki2. Kako se pravilno u i nema ki jezik 3. Pozdravi na nema kom4. Imenice i rodovi 5. Dani u nedelji 6. Brojevi 1-207. Kako postaviti pitanje Fragew rter8. Wo-gde, pitanja za mesto radnje 9. Hin i her u nema kom jeziku, zna enje i upotreba10. Upotreba wohin i woher 11. Li ne zamenice12. Negacija nicht ili kein13. Sein biti ili ne biti, pitanje je sad14. Glagol haben u nema kom jeziku15. Slabi, jaki i nepravilni glagoli 16. Prezent slabih glagolaBonus: 25 naj e e upotreljavanih nema kih imenicaSadr ki jezik je vrlo lak za itanje i pisanje.

2 Uostalom, Vuk Karad i je bio nema ki ak, pod uticajem nema kog jezika je izvr io reformu izgleda nema ka azbuka, vidimo na slici, ali ne bi bilo lo e da je ujemo das Alphabet u sad zbog ovoga to sledi, verovatno bi se mnogi stru njaci zgrozili, ta ja da im radim, a ta bi i oni radili na mom ka azbukaei ai eins = ainseu oideutsch = doi ie iiiiiiiivier = viiirh nemo ha ne ita se, kada je ispred samoglasnika, daje mu du inu; zehn = ceens zsechs = zechsch - hacht = aht, onako grleno hck - kJacke = Jakechs kssechs = zekssch Schule= uletz cKatze = Kacetsch tsch s(s) = i(u)ssp pSport = portst tStunde = tundev f Vater = Faterz - czehn= ceen dugo eeeee izmedju u i, vi e iiiiii izmedju o-e, vi e eeee sa skupljenim ustima o tro sssU imo da itamo nema kiEto sad, s neba pa u rebra, u imo i nema ki!

3 Po injemo sa se pravilno u i nema ki jezikDa bi lak e nau ili, provereni sistem je slede i:U enje re i grupisanih po rodovima, kao u tabeli u se da se nove re i u e tako to ete ih grupisati po rodovima, najpre sve mu kog, pa enskog, srednjeg, redosled nije va je jedini na in da se u e u kontinuitet, kada je u enje nema kog jezika u pitanju i da se izbegne gomilanje eventualnih uje se da pri tome koristite boje, ako pogle-date isti sistem postoji i u nekim ud benicima za 5. raz-red (po to ih sad ima vi e, ne mogu da tvrdim da ih ima u svim) i kada se odlu ite za boje, ne menjajte ih, lak e e biti upam ene obi no se uzme plava za mu ki, crvena za enski rod, srednji zelena ili neka druha po izboru, ja sam odabrala, neutralnu sivu. Naravno, ne morate ni ta posebno da crtate, dovoljne su hemijske olovke u bez panike.

4 Nema ki nije ba toliki bauk. Nije kao engleski jezik, vrlo lako se nau i itanje i pisanje, sve sam vam nacrtala i napravila to je za sada najva nije, da se na-viknete da redovno u ite nove re i iz svake smo!!! Kako se to u e nove re i???Zajedno sa gramati kim rodom, koji ima svaka imenica u nema kom one, koje interesuje lak e u enje rodova, postoji pre ica, opisana u delu o imenicama i rodovima u nema kom mu ki rod - derf- enski rod - dien - srednji rod - dasder Arm-rukadie Hand- akadas Bein-nogader Fu - stopalodie Nase-nosdas Knie-kolenoder Hals-vratdie Zunge-jezikdas Auge-okoder Mund-ustadie Schulter-ramedas Ohr-uvoder Bauch-stomakder Kopf-glavader smo u situciji da budemo formalni, recimo na poslu, uvek se prvi put koriste Herr und Frau uz zovete telefonom nemacku firmu u ete sledece:Firma: Monika, Guten Tag!

5 U manje formalnim pozdravljanjima, dovoljno je reciMorgen! Tag!Zatim tu su pozdravi- Hallo, ima tezinu naseg zdravo- Tsch s! jos neformalnije, ao- Willkommen, ako osetimo da je potrebno da pozelimo dobrodoslicu, ili Herzlich Willkom-men! (bas onako od srca).Kada dodje vreme za rastanak Abschied, pozdrava ima raznih:- Auf Wiedersehen - dovidjenja, wieder, ponovo; sehen, videti; dakle bukvalno kao i kod nas do ponovnog vidjenjaOvaj pozdrav koristimo u svako doba dana, sem uve e, tada imamo opciju- Gute Nacht, laku no - Tsch je za manje formalne rastankeVazno: prilikom telefonskih razgovora, Nemci, kao veoma precizan narod, nece re i, dovidjenja, nismo se ni videli, nego pri ali telefonom. Re i ce do ponovnog slu anja- Auf Wiederh ren!Pozdravi na nema komPozdravi predstavljaju sam po etak u enja bilo kog stra-nog jezika.

6 Po to smo nau ili da itamo i pi emo sada je vreme i da se bar pozdravimo kako Begr ung se odnosi na pozdravljanje prilikom susreta, upoznavanja, Guten Morgen, dobro jutro, emo koristiti recimo od 7 do 11 h- Guten Tag, dobar dan, od 11-12 h do 18h- Guten Abend, dobro ve e od 18h pa est pozdrav u svakodnevnoj kumunikaciji je Gr gr en zna i pozdraviti a der Gott je je ina e skra eni pozdrav, koji je nekada glasio Es gr e dich Gott, to bi bila varijanta pozdrava u na em jeziku, koji je uglavnom nestao Bog ti i rodoviNe volim nema ki, nema ki je te ak jezik u odnosu na engleski to bi bili neki uobi ajeni komentari kod u enja nema kog jezika. Ni ta novo!Kako nas na to podse a g. Peter Heinrich na svom odli nom sajtu jo je svojevremeno Mark Tven pisao o tome, kako je nema ki grozan jezik sa svim tim svojim gramati kim rodovima, podelama i ostalim razliku od Tvena, mi ba ne bi imali pravo da se puno bunimo, po to je u na em, srpskom jeziku, gramatika mnogo, mnoooo-go te pustimo sad to, da vidimo neke savete za lak e u enje rodova u nema kom pomenutom sajtu, ta nije ovde, postoje saveti, kako sebi olak ati u enje gramati kih rodova imenica u nema kom Die Verteilung der Artikel macht keinen Sinn es gibt also kein System!

7 Das stimmt leider!2. Wer deutsche Artikel lernen will, braucht ein Super-Ged chtnis ( wie ein Terminkalen-der ). Auch das stimmt! Und hier lernen Sie, dass Sie dieses Super-Ged chtnis bereits haben; Sie brauchen nur noch die richtige Technik! ili, ukratko:1. Podela na rodove nema nikakvog smisla! To je ta no!2. Ko eli da nau i gramati ke rodove u nema kom jeziku, potrebna mu je neka vrsta super pam enja!Nije sve ba tako stra no ( u su tini ista stvar je kada stranci u e na jezik). Potrebna je samo prava i proverena tehnima u e, Englezi imaju pravo da se ljute, kod njih nije takva i osnovno pravilo je:Rod je sastavni deo re i, dakle u iti novu re , bez istovremenog u enja njenog roda, nema nikakvog smisla, kada je nema ki jezik u naravno tri roda:der mu kidie enskidas mu ki rodAko se imenica zavr ava na:- ig- ling- or-(i)smusonda je mu kog bi to lak e zapamtili, pravimo kvazi-re , koja glasider Ig-ling-or-(i)smusAko se imenica zavr ava na:- heit- ung- keit- ei- shaft- tion- (i)t t- ikonda je enskog roda -die, a kvazi re jedie Heit-ung-keit-ei-schaft-tion-(i)t se imenica zavr ava na:- tum- chen- ma- ment- um- leinonda je srednjeg roda -das a kvazi re je.

8 Das Tum-chen-ma-ment-um-leinNaravno, postoje imenice, koje se ne zavr avaju ni na jedan od ponu enih , vra amo se na prvo i osnovno pravilo, kada je u enje nema kog jezika u pitanju, a to je da je rod sastavni deo re i i kao takva se re mora nau iti. Ova podela je samo pomo no sredstvo, poma e da prepoznamo rod, kod velikog broja re i. Ako se ispi u ove kvazi-re i, kao memorijska kartica, vrlo brzo se pamte. G. Heinrich ipak daje neke pre ice za u enje:Nomen mit diesen Endungen sind immermaskulin (der): -or, -ling, -(i)smus, -igfeminin (die): -ung, -keit, -schaft. (i)t t, -ik, ion, -heit, -eineutrum (das): -chen, -ma, -um, -ment, -lein, u nedeljiKako se ka u dani u nedelji na engleskom samo nau ili, pisala sam o tome u 3 nastavka na blogu. Da pre emo na dane u nedelji na nema kom. Postoji puno sli nosti sa engleskim jezikom, u pitanju su germanski narodi, dele isto nasle e, tradiciju, Montag ( ita se montag)Prvi dan u nedelji posve en je Mesecu der Mond2.

9 Dienstag ( ita se diiinstag, ie=dugo i)Neka tuma enja postoje da naziv poti e od gr ke re i dios, koja mo e da se odnosi na bo anstvo, kao pojam a i na Zevsa, kao vrhunskog boga. Odgovaraju e bo anstvo u ger-manskoj mitologiji bi bio Tiwaz, (pogledaj obja njenje za utorak na engleskom na blogu) , ali naziv samog dana je ostao prema gr koj re i Mittwoch ( ita se mitwoh)Kao i u na em jeziku, sreda zna i sredinu nedelje Mitte der Woche4. Donnerstag ( ita se donerstag)Evo nama jednog pravog germanskog boga po imenu Donar, der f r Blitz (grom,munja) und Donner (grmljavina) verantwortlich ist. Donar ili Thor ima svoj uveni, magi ni eki , za titnik je seljaka i pomoroca a i simbol zodija kog znaka strelca. 5. Freitag ( ita se fraitag)Freja, germanska boginjaO boginji Freji sam ve pisala.

10 Jedina dama u ovom dru tvu, koja se izborila za naziv dana u nedelji. Kao i Venera, i ona je bila boginja Freya nosi zna enje gospodarica, sna na ena. Die Frau je savremena re , koja vodi poreklo od imena ove nije bila boginja, koja je bila po meri hri anske crkve. Naprotiv, ona je bila oli enje predstave ve tice po crkvenim kriterijumima. Bavila se magijom, njene ko ije su vukle ma ke, imala je aroban ogrta , koji joj je omugu avao da leti. Osim toga, ona definitivno nije bila verna ena. Kao za titnica ljubavi, ona je u ljubavi u ivala, samim tim je imala i vi e Himmelsk nigin, G ttin des Mondes, der Sterne, der Erde und der Unterwelt, G t-tin der Liebe, der Sexualit t, der Sch nheit, G ttin der Geburt und des Todes, der Frucht-barkeit, des Schicksals, der Magie, Herrin der KatzenPostoje tuma enja da je bila Odinova supruga i da je bila njemu verna, dok je on arao, ali ima i , germansko bo Samstag, Sonnabend ( ita se zamstag, zonabend)Samstag je dan posve en Saturnu Saturn-Tag, dok je Sonnabend ve e uo i Sonntag ( ita se zontag)Ovo je dan posve en suncu, jo iz rimskog doba, kada je Sunce(njegove personifikacije) bilo jedno od vrhunskih bo anstava, dies solis, der Tag der dani u nedeljider Tag danVa no:Svi dani u nedelji su mu kog roda der.