Example: bachelor of science

abc.amarilisonline

Da li je nema ki jezik bauk? No na mora? Nije sigurno! A sve ono to ste eleli da znate a niste znali koga da pitate, nau i ete ovde i u nekim slede im postovima i e-knjigama, koje e biti napisane, kao i ova, na osnovu va ih pitanja i mailova. Dragana Amarilis, 2011, Neka prava zadr ana pod Creative Commons licencom rs Sadr aj 1. U imo da itamo nema ki 2. Kako se pravilno u i nema ki jezik 3. Pozdravi na nema kom 4. Imenice i rodovi 5. Dani u nedelji 6. Brojevi 1-20. 7. Kako postaviti pitanje Fragew rter 8. Wo-gde, pitanja za mesto radnje 9. Hin i her u nema kom jeziku, zna enje i upotreba 10. Upotreba wohin i woher 11. Li ne zamenice 12. Negacija nicht ili kein 13. Sein biti ili ne biti, pitanje je sad 14.

abc.amarilisonline.com Nemački jezik je vrlo lak za čitanje i pisanje. Uostalom, Vuk Karadžić je bio nemački đak, pod uticajem nemačkog jezika je izvršio reformu srpskog.

Tags:

  Jezika

Information

Domain:

Source:

Link to this page:

Please notify us if you found a problem with this document:

Other abuse

Transcription of abc.amarilisonline

1 Da li je nema ki jezik bauk? No na mora? Nije sigurno! A sve ono to ste eleli da znate a niste znali koga da pitate, nau i ete ovde i u nekim slede im postovima i e-knjigama, koje e biti napisane, kao i ova, na osnovu va ih pitanja i mailova. Dragana Amarilis, 2011, Neka prava zadr ana pod Creative Commons licencom rs Sadr aj 1. U imo da itamo nema ki 2. Kako se pravilno u i nema ki jezik 3. Pozdravi na nema kom 4. Imenice i rodovi 5. Dani u nedelji 6. Brojevi 1-20. 7. Kako postaviti pitanje Fragew rter 8. Wo-gde, pitanja za mesto radnje 9. Hin i her u nema kom jeziku, zna enje i upotreba 10. Upotreba wohin i woher 11. Li ne zamenice 12. Negacija nicht ili kein 13. Sein biti ili ne biti, pitanje je sad 14.

2 Glagol haben u nema kom jeziku 15. Slabi, jaki i nepravilni glagoli 16. Prezent slabih glagola Bonus: 25 naj e e upotreljavanih nema kih imenica 1 U imo da itamo nema ki Eto sad, s neba pa u rebra, u imo i nema ki! Po injemo sa itanjem. Nema ka azbuka Nema ki jezik je vrlo lak za itanje i pisanje. Uostalom, Vuk Karad i je bio nema ki ak, pod uticajem nema kog jezika je izvr io reformu srpskog. Kako izgleda nema ka azbuka, vidimo na slici, ali ne bi bilo lo e da je ujemo das Alphabet u originalu. E sad zbog ovoga to sledi, verovatno bi se mnogi stru njaci zgrozili, ta ja da im radim, a ta bi i oni radili na mom blogu. dugo eeeee izmedju u i, vi e iiiiii izmedju o-e, vi e eeee sa skupljenim ustima o tro sss ei ai eins = ains eu oi deutsch = doi.

3 Ie iiiiiiii vier = viiir nemo ha ne ita se, kada je ispred samoglasnika, h daje mu du inu; zehn = ceen s z sechs = zechs ch - h acht = aht, onako grleno h ck - k Jacke = Jake chs ks sechs = zeks sch Schule= ule tz c Katze = Kace tsch tsch s(s) = i(u)s sp p Sport = port st t Stunde = tunde v f Vater = Fater z-c zehn= ceen 2 Kako se pravilno u i nema ki jezik Samo bez panike. Nema ki nije ba toliki bauk. Nije kao engleski jezik, vrlo lako se nau i itanje i pisanje, sve sam vam nacrtala i napravila Ono to je za sada najva nije, da se na- viknete da redovno u ite nove re i iz svake lekcije. Tu smo!!! Kako se to u e nove re i??? Zajedno sa gramati kim rodom, koji ima svaka imenica u nema kom jeziku.

4 Za one, koje interesuje lak e u enje rodova, postoji pre ica, opisana u delu o imenicama i rodovima u nema kom jeziku. Da bi lak e nau ili, provereni sistem je slede i: U enje re i grupisanih po rodovima, kao u tabeli u prilogu. Naviknite se da se nove re i u e tako to ete ih grupisati po rodovima, najpre sve mu kog, pa enskog, srednjeg, redosled nije va an. To je jedini na in da se u e u kontinuitet, kada je u enje nema kog jezika u pitanju i da se izbegne gomilanje eventualnih problema. Preporu uje se da pri tome koristite boje, ako pogle- date isti sistem postoji i u nekim ud benicima za 5. raz- red (po to ih sad ima vi e, ne mogu da tvrdim da ih ima u svim) i kada se odlu ite za boje, ne menjajte ih, lak e e biti upam ene obi no se uzme plava za mu ki, crvena za enski rod, srednji zelena ili neka druha po izboru, ja sam odabrala, neutralnu sivu.

5 Naravno, ne morate ni ta posebno da crtate, dovoljne su hemijske olovke u boji. m mu ki rod - der f- enski rod - die n - srednji rod - das der Arm-ruka die Hand- aka das Bein-noga der Fu - stopalo die Nase-nos das Knie-koleno der Hals-vrat die Zunge-jezik das Auge-oko der Mund-usta die Schulter-rame das Ohr-uvo der Bauch-stomak der Kopf-glava der Finger-prst 3 Pozdravi na nema kom Pozdravi predstavljaju sam po etak u enja bilo kog stra- nog jezika . Po to smo nau ili da itamo i pi emo sada je vreme i da se bar pozdravimo kako treba. 1. Begr ung se odnosi na pozdravljanje prilikom susreta, upoznavanja, dolaska. - Guten Morgen, dobro jutro, emo koristiti recimo od 7. do 11 h - Guten Tag, dobar dan, od 11-12 h do 18h - Guten Abend, dobro ve e od 18h pa nadalje Ako smo u situciji da budemo formalni, recimo na poslu, uvek se prvi put koriste Herr und Frau uz prezime.

6 Ako zovete telefonom nemacku firmu u ete sledece: Firma: Monika, Guten Tag! U manje formalnim pozdravljanjima, dovoljno je reci Morgen! Tag! Zatim tu su pozdravi - Hallo, ima tezinu naseg zdravo - Tsch s! jos neformalnije, ao - Willkommen, ako osetimo da je potrebno da pozelimo dobrodoslicu, ili Herzlich Willkom- men! (bas onako od srca). Kada dodje vreme za rastanak Abschied, pozdrava ima raznih: - Auf Wiedersehen - dovidjenja, wieder, ponovo; sehen, videti; dakle bukvalno kao i kod nas do ponovnog vidjenja Ovaj pozdrav koristimo u svako doba dana, sem uve e, tada imamo opciju - Gute Nacht, laku no . - Tsch je za manje formalne rastanke Vazno: prilikom telefonskih razgovora, Nemci, kao veoma precizan narod, nece re i, dovidjenja, nismo se ni videli, nego pri ali telefonom.

7 Re i ce do ponovnog slu anja - Auf Wiederh ren! Veoma est pozdrav u svakodnevnoj kumunikaciji je Gr Gott. Glagol gr en zna i pozdraviti a der Gott je bog. To je ina e skra eni pozdrav, koji je nekada glasio Es gr e dich Gott, to bi bila varijanta pozdrava u na em jeziku, koji je uglavnom nestao Bog ti pomagao. 4 Imenice i rodovi Ne volim nema ki, nema ki je te ak jezik u odnosu na engleski to bi bili neki uobi ajeni komentari kod u enja nema kog jezika . Ni ta novo! Kako nas na to podse a g. Peter Heinrich na svom odli nom sajtu jo . je svojevremeno Mark Tven pisao o tome, kako je nema ki grozan jezik sa svim tim svojim gramati kim rodovima, podelama i ostalim komplikacijama. Za razliku od Tvena, mi ba ne bi imali pravo da se puno bunimo, po to je u na em, srpskom jeziku, gramatika mnogo, mnoooo- go te a.

8 Da pustimo sad to, da vidimo neke savete za lak e u enje rodova u nema kom jeziku. Na pomenutom sajtu, ta nije ovde, postoje saveti, kako sebi olak ati u enje gramati kih rodova imenica u nema kom jeziku. 1. Die Verteilung der Artikel macht keinen Sinn es gibt also kein System! Das stimmt leider! 2. Wer deutsche Artikel lernen will, braucht ein Super-Ged chtnis ( wie ein Terminkalen- der ). Auch das stimmt! Und hier lernen Sie, dass Sie dieses Super-Ged chtnis bereits haben; Sie brauchen nur noch die richtige Technik! ili, ukratko: 1. Podela na rodove nema nikakvog smisla! To je ta no! 2. Ko eli da nau i gramati ke rodove u nema kom jeziku, potrebna mu je neka vrsta super pam enja! Nije sve ba tako stra no ( u su tini ista stvar je kada stranci u e na jezik).

9 Potrebna je samo prava i proverena tehnima u enja. Dodu e, Englezi imaju pravo da se ljute, kod njih nije takva situacija. Prvo i osnovno pravilo je: Rod je sastavni deo re i, dakle u iti novu re , bez istovremenog u enja njenog roda, nema nikakvog smisla, kada je nema ki jezik u pitanju. Postoje naravno tri roda: der mu ki die enski das srednji G. Heinrich ipak daje neke pre ice za u enje: Nomen mit diesen Endungen sind immer maskulin (der): -or, -ling, -(i)smus, -ig feminin (die): -ung, -keit, -schaft. (i)t t, -ik, ion, -heit, -ei neutrum (das): -chen, -ma, -um, -ment, -lein, -tum der mu ki rod Ako se imenica zavr ava na: - ig - ling - or -(i)smus onda je mu kog roda. Da bi to lak e zapamtili, pravimo kvazi-re , koja glasi der Ig-ling-or-(i)smus Ako se imenica zavr ava na: - heit - ung - keit - ei - shaft - tion - (i)t t - ik onda je enskog roda -die, a kvazi re je die Heit-ung-keit-ei-schaft-tion-(i)t t-ik.

10 Ako se imenica zavr ava na: - tum - chen - ma - ment - um - lein onda je srednjeg roda -das a kvazi re je: das Tum-chen-ma-ment-um-lein Naravno, postoje imenice, koje se ne zavr avaju ni na jedan od ponu enih nastavaka. Dakle, vra amo se na prvo i osnovno pravilo, kada je u enje nema kog jezika u pitanju, a to je da je rod sastavni deo re i i kao takva se re mora nau iti. Ova podela je samo pomo no sredstvo, poma e da prepoznamo rod, kod velikog broja re i. Ako se ispi u ove kvazi-re i, kao memorijska kartica, vrlo brzo se pamte. 5 Dani u nedelji Kako se ka u dani u nedelji na engleskom samo nau ili, pisala sam o tome u 3 nastavka na blogu. Da pre emo na dane u nedelji na nema kom. Postoji puno sli nosti sa engleskim jezikom, u pitanju su germanski narodi, dele isto nasle e, tradiciju, mitologiju.


Related search queries