abc.amarilisonline

1 Da li je nema ki jezik bauk? No na mora? Nije sigurno! A sve ono to ste eleli da znate a niste znali koga da pitate, nau i ete ovde i u nekim slede im postovima i e-knjigama, koje e biti napisane, kao i ova, na osnovu va ih pitanja i mailova. Dragana Amarilis, 2011, Neka prava zadr ana pod Creative Commons licencom rs Sadr aj 1. U imo da itamo nema ki 2. Kako se pravilno u i nema ki jezik 3. Pozdravi na nema kom 4. Imenice i rodovi 5. Dani u nedelji 6. Brojevi 1-20. 7. Kako postaviti pitanje Fragew rter 8. Wo-gde, pitanja za mesto radnje 9. Hin i her u nema kom jeziku, zna enje i upotreba 10. Upotreba wohin i woher 11. Li ne zamenice 12. Negacija nicht ili kein 13. Sein biti ili ne biti, pitanje je sad 14. Glagol haben u nema kom jeziku 15. Slabi, jaki i nepravilni glagoli 16. Prezent slabih glagola Bonus: 25 naj e e upotreljavanih nema kih imenica 1 U imo da itamo nema ki Eto sad, s neba pa u rebra, u imo i nema ki! Po injemo sa itanjem.

2 Nema ka azbuka Nema ki jezik je vrlo lak za itanje i pisanje. Uostalom, Vuk Karad i je bio nema ki ak, pod uticajem nema kog jezika je izvr io reformu srpskog. Kako izgleda nema ka azbuka, vidimo na slici, ali ne bi bilo lo e da je ujemo das Alphabet u originalu. E sad zbog ovoga to sledi, verovatno bi se mnogi stru njaci zgrozili, ta ja da im radim, a ta bi i oni radili na mom blogu. dugo eeeee izmedju u i, vi e iiiiii izmedju o-e, vi e eeee sa skupljenim ustima o tro sss ei ai eins = ains eu oi deutsch = doi . ie iiiiiiii vier = viiir nemo ha ne ita se, kada je ispred samoglasnika, h daje mu du inu; zehn = ceen s z sechs = zechs ch - h acht = aht, onako grleno h ck - k Jacke = Jake chs ks sechs = zeks sch Schule= ule tz c Katze = Kace tsch tsch s(s) = i(u)s sp p Sport = port st t Stunde = tunde v f Vater = Fater z-c zehn= ceen 2 Kako se pravilno u i nema ki jezik Samo bez panike. Nema ki nije ba toliki bauk. Nije kao engleski jezik, vrlo lako se nau i itanje i pisanje, sve sam vam nacrtala i napravila Ono to je za sada najva nije, da se na- viknete da redovno u ite nove re i iz svake lekcije.

3 Tu smo!!! Kako se to u e nove re i??? Zajedno sa gramati kim rodom, koji ima svaka imenica u nema kom jeziku. Za one, koje interesuje lak e u enje rodova, postoji pre ica, opisana u delu o imenicama i rodovima u nema kom jeziku. Da bi lak e nau ili, provereni sistem je slede i: U enje re i grupisanih po rodovima, kao u tabeli u prilogu. Naviknite se da se nove re i u e tako to ete ih grupisati po rodovima, najpre sve mu kog, pa enskog, srednjeg, redosled nije va an. To je jedini na in da se u e u kontinuitet, kada je u enje nema kog jezika u pitanju i da se izbegne gomilanje eventualnih problema. Preporu uje se da pri tome koristite boje, ako pogle- date isti sistem postoji i u nekim ud benicima za 5. raz- red (po to ih sad ima vi e, ne mogu da tvrdim da ih ima u svim) i kada se odlu ite za boje, ne menjajte ih, lak e e biti upam ene obi no se uzme plava za mu ki, crvena za enski rod, srednji zelena ili neka druha po izboru, ja sam odabrala, neutralnu sivu.

4 Naravno, ne morate ni ta posebno da crtate, dovoljne su hemijske olovke u boji. m mu ki rod - der f- enski rod - die n - srednji rod - das der Arm-ruka die Hand- aka das Bein-noga der Fu - stopalo die Nase-nos das Knie-koleno der Hals-vrat die Zunge-jezik das Auge-oko der Mund-usta die Schulter-rame das Ohr-uvo der Bauch-stomak der Kopf-glava der Finger-prst 3 Pozdravi na nema kom Pozdravi predstavljaju sam po etak u enja bilo kog stra- nog jezika. Po to smo nau ili da itamo i pi emo sada je vreme i da se bar pozdravimo kako treba. 1. Begr ung se odnosi na pozdravljanje prilikom susreta, upoznavanja, dolaska. - Guten Morgen, dobro jutro, emo koristiti recimo od 7. do 11 h - Guten Tag, dobar dan, od 11-12 h do 18h - Guten Abend, dobro ve e od 18h pa nadalje Ako smo u situciji da budemo formalni, recimo na poslu, uvek se prvi put koriste Herr und Frau uz prezime. Ako zovete telefonom nemacku firmu u ete sledece: Firma: Monika, Guten Tag!

5 U manje formalnim pozdravljanjima, dovoljno je reci Morgen! Tag! Zatim tu su pozdravi - Hallo, ima tezinu naseg zdravo - Tsch s! jos neformalnije, ao - Willkommen, ako osetimo da je potrebno da pozelimo dobrodoslicu, ili Herzlich Willkom- men! (bas onako od srca). Kada dodje vreme za rastanak Abschied, pozdrava ima raznih: - Auf Wiedersehen - dovidjenja, wieder, ponovo; sehen, videti; dakle bukvalno kao i kod nas do ponovnog vidjenja Ovaj pozdrav koristimo u svako doba dana, sem uve e, tada imamo opciju - Gute Nacht, laku no . - Tsch je za manje formalne rastanke Vazno: prilikom telefonskih razgovora, Nemci, kao veoma precizan narod, nece re i, dovidjenja, nismo se ni videli, nego pri ali telefonom. Re i ce do ponovnog slu anja - Auf Wiederh ren! Veoma est pozdrav u svakodnevnoj kumunikaciji je Gr Gott. Glagol gr en zna i pozdraviti a der Gott je bog. To je ina e skra eni pozdrav, koji je nekada glasio Es gr e dich Gott, to bi bila varijanta pozdrava u na em jeziku, koji je uglavnom nestao Bog ti pomagao.

6 4 Imenice i rodovi Ne volim nema ki, nema ki je te ak jezik u odnosu na engleski to bi bili neki uobi ajeni komentari kod u enja nema kog jezika. Ni ta novo! Kako nas na to podse a g. Peter Heinrich na svom odli nom sajtu jo . je svojevremeno Mark Tven pisao o tome, kako je nema ki grozan jezik sa svim tim svojim gramati kim rodovima, podelama i ostalim komplikacijama. Za razliku od Tvena, mi ba ne bi imali pravo da se puno bunimo, po to je u na em, srpskom jeziku, gramatika mnogo, mnoooo- go te a. Da pustimo sad to, da vidimo neke savete za lak e u enje rodova u nema kom jeziku. Na pomenutom sajtu, ta nije ovde, postoje saveti, kako sebi olak ati u enje gramati kih rodova imenica u nema kom jeziku. 1. Die Verteilung der Artikel macht keinen Sinn es gibt also kein System! Das stimmt leider! 2. Wer deutsche Artikel lernen will, braucht ein Super-Ged chtnis ( wie ein Terminkalen- der ). Auch das stimmt! Und hier lernen Sie, dass Sie dieses Super-Ged chtnis bereits haben; Sie brauchen nur noch die richtige Technik!

7 Ili, ukratko: 1. Podela na rodove nema nikakvog smisla! To je ta no! 2. Ko eli da nau i gramati ke rodove u nema kom jeziku, potrebna mu je neka vrsta super pam enja! Nije sve ba tako stra no ( u su tini ista stvar je kada stranci u e na jezik). Potrebna je samo prava i proverena tehnima u enja. Dodu e, Englezi imaju pravo da se ljute, kod njih nije takva situacija. Prvo i osnovno pravilo je: Rod je sastavni deo re i, dakle u iti novu re , bez istovremenog u enja njenog roda, nema nikakvog smisla, kada je nema ki jezik u pitanju. Postoje naravno tri roda: der mu ki die enski das srednji G. Heinrich ipak daje neke pre ice za u enje: Nomen mit diesen Endungen sind immer maskulin (der): -or, -ling, -(i)smus, -ig feminin (die): -ung, -keit, -schaft. (i)t t, -ik, ion, -heit, -ei neutrum (das): -chen, -ma, -um, -ment, -lein, -tum der mu ki rod Ako se imenica zavr ava na: - ig - ling - or -(i)smus onda je mu kog roda. Da bi to lak e zapamtili, pravimo kvazi-re , koja glasi der Ig-ling-or-(i)smus Ako se imenica zavr ava na: - heit - ung - keit - ei - shaft - tion - (i)t t - ik onda je enskog roda -die, a kvazi re je die Heit-ung-keit-ei-schaft-tion-(i)t t-ik.

8 Ako se imenica zavr ava na: - tum - chen - ma - ment - um - lein onda je srednjeg roda -das a kvazi re je: das Tum-chen-ma-ment-um-lein Naravno, postoje imenice, koje se ne zavr avaju ni na jedan od ponu enih nastavaka. Dakle, vra amo se na prvo i osnovno pravilo, kada je u enje nema kog jezika u pitanju, a to je da je rod sastavni deo re i i kao takva se re mora nau iti. Ova podela je samo pomo no sredstvo, poma e da prepoznamo rod, kod velikog broja re i. Ako se ispi u ove kvazi-re i, kao memorijska kartica, vrlo brzo se pamte. 5 Dani u nedelji Kako se ka u dani u nedelji na engleskom samo nau ili, pisala sam o tome u 3 nastavka na blogu. Da pre emo na dane u nedelji na nema kom. Postoji puno sli nosti sa engleskim jezikom, u pitanju su germanski narodi, dele isto nasle e, tradiciju, mitologiju. 1. Montag ( ita se montag). Prvi dan u nedelji posve en je Mesecu der Mond 2. Dienstag ( ita se diiinstag, ie=dugo i) Donar, germansko bo anstvo Neka tuma enja postoje da naziv poti e od gr ke re i dios, koja mo e da se odnosi na bo anstvo, kao pojam a i na Zevsa, kao vrhunskog boga.

9 Odgovaraju e bo anstvo u ger- manskoj mitologiji bi bio Tiwaz, (pogledaj obja njenje za utorak na engleskom na blogu) , ali naziv samog dana je ostao prema gr koj re i dios. 3. Mittwoch ( ita se mitwoh). Kao i u na em jeziku, sreda zna i sredinu nedelje Mitte der Woche 4. Donnerstag ( ita se donerstag). Evo nama jednog pravog germanskog boga po imenu Donar, der f r Blitz (grom,munja). und Donner (grmljavina) verantwortlich ist. Donar ili Thor ima svoj uveni, magi ni eki , za titnik je seljaka i pomoroca a i simbol zodija kog znaka strelca. 5. Freitag ( ita se fraitag). Freja, germanska boginja O boginji Freji sam ve pisala. Jedina dama u ovom dru tvu, koja se izborila za naziv dana u nedelji. Kao i Venera, i ona je bila boginja ljubavi. Ime Freya nosi zna enje gospodarica, sna na ena. Die Frau je savremena re , koja vodi poreklo od imena ove boginje. Freja nije bila boginja, koja je bila po meri hri anske crkve. Naprotiv, ona je bila oli enje predstave ve tice po crkvenim kriterijumima.

10 Bavila se magijom, njene ko ije su vukle ma ke, imala je aroban ogrta , koji joj je omugu avao da leti. Osim toga, ona definitivno nije bila verna ena. Kao za titnica ljubavi, ona je u ljubavi u ivala, samim tim je imala i vi e partnera. Freya Himmelsk nigin, G ttin des Mondes, der Sterne, der Erde und der Unterwelt, G t- tin der Liebe, der Sexualit t, der Sch nheit, G ttin der Geburt und des Todes, der Frucht- barkeit, des Schicksals, der Magie, Herrin der Katzen Postoje tuma enja da je bila Odinova supruga i da je bila njemu verna, dok je on arao, ali ima i suprotnih. 6. Samstag, Sonnabend ( ita se zamstag, zonabend). Samstag je dan posve en Saturnu Saturn-Tag, dok je Sonnabend ve e uo i nedelje. 7. Sonntag ( ita se zontag). Ovo je dan posve en suncu, jo iz rimskog doba, kada je Sunce(njegove personifikacije). bilo jedno od vrhunskih bo anstava, dies solis, der Tag der Sonne. Wochentage dani u nedelji der Tag dan Va no: Svi dani u nedelji su mu kog roda der.