Drvo - mojaradionica.com

1 1 DRVO Pod drvetom se smatra vi egodi nja drvenasta biljka ija je visina iznad zemlje najmanje 5 m. Drvo se grana i stvara kro nju tek na odre enoj visini debla. To je i najva nija razlika u odnosu na grm kod koga vi e stabljika izbija iz samog korena i na taj na in formira kro nju iznad same povr ine zemlje. Deblo je centralni nosa stabla. Kod nekih vrsta drveta ono prolazi kroz kro nju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi ve na po etku kro nje. Sam oblik kro nje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj umi i sli no.

2 Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najvi a drve a su australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m. Starost drveta mogu e je, pribli no, proceniti po visini drveta. Starost drveta u godinama Vrsta drveta 40 60 80 100 120 Hrast 7 - 18 11 - 24 15 - 28 17 - 31 20 - 33 Bukva 5 - 17 9 - 24 12 - 30 15 - 35 17 - 38 Jela 3 - 13 8 - 25 13 - 28 15 - 32 13 - 34 Bor 6 - 18 8 - 22 10 - 26 11 - 29 21 - 31 Po debljini kao rekorderi se isti u Baobab koji ima opseg 35 45 m, taksodij (33 m) i mamutovac (21 m).

3 Opseg jele, hrasta i kestena kre e se od 12 do 17 m. Po debljini, tako e, mo e da se odredi, sa odre enom ta no u, starost drveta. Potrebno je izmeriti obim debla na visini od m od zemlje, prona i u tabeli odgovaraju i obim i o itati pribli nu starost drveta. Starost drveta u godinama Vrsta drveta 40 60 80 100 120 Hrast 6 - 16 13 - 25 20 - 23 27 - 40 32 - 47 Bukva 4 - 14 11 - 23 14 - 29 18 - 36 21 - 43 Jela 2 - 12 7 - 24 13 - 34 18 - 41 23 - 46 Bor 8 - 16 11 - 23 15 - 33 18 - 43 25 - 49 Drve e dose e najve u starost od svih ivih bi a.

4 Zmajevac dose e starost od 6000 godina, meksi ki cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 3000, bukva 600 1000 godina. Drvo se sastoji od tri vrste elija. Prva grupa elija provodi drvene sokove. Druga grupa slu i za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fiziolo ku funkciju. Tre a grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehani ku funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu vrsto u. Elementi koji ine sastav drveta su: Ugljenik 50 % Kiseonik % Vodonik 6 % Azot % Pepeo % 2U krajevima umerenog pojasa rast drveta ograni en je uglavnom na letnje mesece.

5 Godi njim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili vi e kontinualan, ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentri ne zone koje se zovu zone prirasta. God nije homogene gra e. Deo goda koji je nastao u prole e je svetle boje. Deo goda koji je nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fiziolo ki aktivni i imaju samo mehani ki zadatak. Osobine: Boja je, pored teksture, jedna od najzna ajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod doma ih vrsta drveta razlike nisu zna ajne i ne postoje izrazite boje.

6 Kod njih se boja kre e od belkastog do tamnosme eg tona. Ton boje je ujedna en a ve e razlike u boji su uo ljive jedino izme u belog i tamnog dela drveta. Drve a koja rastu u tropskim predelima imaju ivi ton boje i arolikiju skalu boja Tako su ebonovina i wenge crne boje, tikovina zlatnosme e, mahagonij i padauk vi e ili manje crveni, zapadnoindijski palisad modroljubi astog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta tako e uti e na boju nekog drveta. Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima.

7 Mnoge se pojavljuju u toku samog rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv po neravnomernoj obojenosti u sredi njem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika kroz odlomljenu granu u sredi te debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje. Obzirom na presek drveta tekstura drveta mo e biti: Frontalna Radijalna Tangencijalna Spiralna Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki zna aj pri raspoznavanju vrste drveta. Radijalna tekstura je zna ajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka.

8 Godovi se ni u kao paralelne linije. Tangencijalna tekstura je karakteristi na za daske koje se re u iz bo nih delova trupca. Spiralna tekstura se mo e videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora. S obzirom na gra u, tekstura mo e biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno raste ima pravilnu gra u. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta. Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena. Po sjaju drvo mo e biti bez prirodnog sjaja (kru ka, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela, grab), ja eg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen).

9 Ivi sjaj imaju neke egzoti ne vrste drve a. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja. Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlak e drvo je balsa (Ochroma spp.) sa zapreminskom masom g/cm3, a najte e je gvajakovina (Guaiacum officinale L.) sa zapreminskom masom g/cm3. 3 Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa prostiranjem zvuka, odli an je materijal za akusti nu izolaciju. Mehani ke osobina drveta koje dolaze do izra aja u gra evinarstvu su elasti nost, vrsto a i tvrdo a.

10 Mehani ke osobine se uo avaju pri spolja njem delovanju mehani kih sila. Na ove osobine uti u smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i njegova zapreminska masa. Tvrdo a predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, jo tvr eg tela u njegovu masu. Taj otpor se mo e osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja rafa i dr. Tvrdo a drveta zavisi od vrste drveta, gusto e, vla nosti i sli no. tvrde vrste drveta otpornije su na povr insko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepeni ta, pragove, posebne gra evinske konstrukcije i sl.