LAMINAT - mojaradionica.com

1 LAMINAT LAMINAT . ta je LAMINAT ? LAMINAT je podna obloga koja se sastoji od 80 90% drveta. Zbog tako velikog procenta LAMINAT ima mnoge dobre ali i lo e osobine drveta. Dobija se presovanjem drvne prera evine na visokoj temperaturi uz dodatak sinteti kih smola. Krajnji izgled dobija se lepljenjem etiri osnovna sloja koji se pod veoma velikim pritiskom me usobno stope. Ovako dobijena obloga poseduje izuzetne osobine kao to su otpornost na mehani ke (neosetljiva je na udarce i ogrebotine), hemijske (ne menja se pod uticajem ultraljubi astim zracima) i termi ke (otporna je na temperature i do 180 C) uticaje. LAMINAT se u Evropi po eo koristiti ranih sedamdesetih a pravi proboj na tr i te je do iveo osamdesetih kada se masovno po eo koristiti u Americi. Koje su dobre osobine laminata? 1. Otporni su na udarce, svetlost, ogrebotine, umerenu vlagu, habanje, ne izble uju i otporni su na temperaturu ara od cigarete 2. LAMINAT je gotova podna obloga i ne zahteva nikakvu kona nu obradu 3.

2 Lako se ugra uje, sama ugradnja ne zahteva mnogo vremena 4. Jednom postavljen LAMINAT je lako ukloniti i postaviti ga na drugo mesto. Idealno za iznajmljene stanove i prostore privremenog karaktera 5. Omogu avaju veliki broj dizajnerskih mogu nosti 6. Relativno mala cena 7. LAMINAT je mogu e postaviti na bilo koju suvu i ravnu podlogu 8. Zbog svoje male debljine u podru ju vrata ne stvara probleme ak i pri polaganju na postoje u podnu oblogu 9. Ukoliko do e do o te enja usled ogrebotina vrlo lako se mogu sanirati utrljavanjem specijalne paste koja se fino ispolira posle stvrdnjavanja. O te enje nakon toga postaje neprimetno 10. Ne izaziva alergije 11. Zahvaljuju i velikoj gusto i materijala LAMINAT je pogodan za postavljanje na instalacije podnog grejanja. 12. Lako odr avanje 13. Laminati su otporni na skoro sve hemikalije koje se pojavljuju u ku i 14. LAMINAT se odlikuje velikom postojano u boja 15. U slu aju zapaljenja ne osloba aju toksi ne gasove tetne za ljudsko zdravlje 16.

3 O ekivani vek trajanja laminata je od 15 20 godina posle ega se treba menjati 1 LAMINAT Koje su lo e osobine laminata? 1. Laminatno jezgro se sastoji od drvenih vlakana koja pri vla enju bubre a pri su enju se ute u. Ovi spolja nji faktori mogu da izazovu deformisanje postavljenog laminata 2. Smole koje se upotrebljavaju kao lepkovi u proizvodnji drvnih materijala sadr e formaldehid. To je bezbojan gas o trog mirisa, nadra uje o i, sluznicu i di ne puteve. Stro e zakonske odredbe su ograni ile broj smola u kojima se nalazi formaldehid a koje se koriste pri proizvodnji laminata. Definisana su tri razreda po koli ini emitovanog formaldehida (E1, E2 i E3). Pri kupovini treba obratiti pa nju da LAMINAT nosi oznaku razreda E1. To je razred sa najmanjom emisijom tetnih isparenja i prakti no se smatra da on ne sadr e formaldehid. 3. LAMINAT se mora postavljati na ravnu povr inu. Sve neravnine ve e od 4 mm potrebno je ukloniti pre postavljanja laminata. 4. LAMINAT nije mogu e brusiti i ponovo lakirati, tako da ima relativno ograni en vek trajanja.

4 Od ega se sastoji LAMINAT ? LAMINAT je sastavljen od etiri, odnosno pet slojeva. Nosivi sloj, to su razli ite vrste plo a napravljene od drvnih prera evina. One nose sve ostale slojeve i daju vrsto u laminatu. Pored ovoga moraju da obezbede dobar prihvat na podlogu, stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, naj e e se koriste HDF plo e (vlaknaste plo e velike gusto e high density fibreboard). Odlikuje ih homogena struktura, velika vrsto a na savijanje i veoma dobro podno enje pritiska. U mnogo manjoj meri se koriste MDF plo e (plo e srednje gusto e kao to je perplo a - medium density fibreboard). One su znatno lo ije od HDF plo a u pogledu tehni kih karakteristika pa postoji tendencija njihovog dugoro nog povla enja s tr i ta u smislu nosivog materijala. Dekorativni sloj, to je papir na kome je od tampan odgovaraju i dezen i laminatu daje lep estetski izgled. Postavlja se sa gornje strane nosive plo e. Na njemu mogu biti od tampane slike razli ite vrste drveta, raznog kvaliteta, zatim mogu da budu nanesene slike mramora ili nekog drugog prirodnog 2 Lamina at kkamena, a naprosto mogu m se od tampati i raznobojn ni tonovi sa a odre enim m d dekoracijamma.

5 Mogu n nosti su neoograni ene. V. Vezni sloj se s nalazi izzme u nosiivog i dekorativnog slo epak na bazi oja. To je le m melamina i poliuretana a a slu i da dobro spojji ova dva ssloja. Z. Za titni slooj (overlayy) Ovaj slojj se nanosi preko dekkorativnog sloja. Ulog ga m je da ob mu bezbedi po otrebne oso obine laminatu kao to o su tvrdo a, otpornosst n habanje, svetlost, vlagu, na v prlja av tinu i sli no. On see obi no sastoji od lakke p prozirne paapirne folije koja je natopljena a ve ta koom smolom m (naj e e m melaminska a smola). Dodavanje em jo nekkih primesa a, kao to o je korund d, p pove ava s njegova se a postojano ost na gre ebanje. Porred ovoga u njega je j m mogu e utisnuti, pomo o u eli noog valjka, fine f kanale i nabore koji k se mog gu o opipati na prirodnom p d drvetu. Kakoo se ta udibbljenja na p providnoj foliji poklapajju s bojama i arama na sa a papiru, im mitacija drveeta je potpuuna. B. Balansni sloj, ovaj slooj se nanossi sa donje strane laminatne plo e.

6 Slu i, prre s svega, za postizanje ravnote e napetosti u odnosu na slojeve sa gornjje s strane nosivvog sloja, ta ako e titi od vlage izz podloge. OOvo spre a ava uleknu e la aminata usled upijan nja vlage. Sloj se sastoji s od papira im mpregnirano og s smolom. N. Natronski papir, poseebne vrste laminata imaju jo je k se nalazi edan sloj koji iz zme u nossivog sloja i dekorativn nog sloja. Taj T sloj se ssastoji iz je ednog ili vi e n natornskih papira. Ovakvi lamina ati imaju iz zuzetno otp pornu povr inu i koristte s uglavno se, om, za po odove javn nih ustanovva gde po ostoje velikki zahtevi u p pogledu otppornosti naa habanje. Ovi lamina ati su poznnati pod ozznakom HP PL. (. (High Press sure Lamina ate). Kako se s pravi la aminat? Postoje dva processa proizvodnje kojima se dobijaju u dve vrste llaminata. DPLL (Direct Prressed Lamminate). Tokoom processa proizvod dnje svi sllojevi (izuzzev sloja ssa natron papiromm) se pod velikim prittiskom i te emperaturom m kti no sjedinjuju.)

7 Kada prak a se tako d dobijene plo e ohlade e, re u u se u odgoovaraju e dimenzije i profiliraju. p HPPL (High Prressure Laminate). Preesovanje svvih slojeva se vr i u dve faze. U prvoj fazi pod d velikim pritiskom i temperraturom sjjedinjuju sse nattronski papir, dekora ativni sloj i za titni sloj. Takko sjedinjene kom mponente ine zaseban sloj koji se u drugooj fazzi lepi na no osivu plo Na kraju sse na pole . ini elementta nan nosi jo i o obavezni baalansni Nakon hla a enja plo e proolaze kroz liniju za profilisanje, p , a zatim se re u nan eljjenu veli in nu. 3. LAMINAT Koje vrste laminata postoje? LAMINAT se klasifikuje u nekoliko vrsta u odnosu na sastav, vrste sinteti kih smola koje su upotrebljene, upotrebljeni pritisak i temperaturu pri presovanju. 1. HPL (high pressure laminates) jako presovani LAMINAT 2. LPH (low pressure laminates) slabo presovani LAMINAT 3. LPL melamin, u proizvodnji kori ene samo melaminske smole 4. LPL poliester, u njegovom sastavu dominiraju poliesterske smole 5.

8 LPL melamin akril, hemijska me avina keselinsko akrilnih i akrilno . melaminskih smola Pored ove podele, postojala je potreba da se LAMINAT klasifikuje u odnosu na uslove njegove eksplatacije. Tako je standard EN 685 definisao dve grupe laminata. Jedna je za upotrebu u privatnim ku ama i stanovima a druga za kori enje u poslovnim propisima. Svaka od njih se deli na jo tri podgrupe ili razreda u odnosu na frekventnost prostora. Laminati koji nose oznake 21, 22, 23 namenjeni su za ku nu upotrebu, dok se laminati sa oznakama 31, 32, 33 koriste za javne prostore gde odre ene osobine, kao to su tvrdo a i otpornost na habanje, moraju posebno biti izra ene. Koju vrstu laminatnog poda odabrati? Najpre, treba razmisliti gde e te postaviti laminatni pod. Kada se to zna potrebno je samo slediti piktograme na pakovanju i odabrati proizvod pogodan za odre enu namenu. Naime, nije svejedno da li e se LAMINAT koristiti u dnevnom boravku, spava oj sobi ili u hodniku. Podovi u dnevnoj sobi se vi e koriste nego oni u spava oj sobi, dok je LAMINAT na stepenicama vi e izlo en habanju nego onaj u dnevnoj sobi.

9 Dakle treba odabrati tip laminata koji e biti otporan na odre eni nivo habanja a opet da se ne kupuje izuzetno otporan LAMINAT za kojim nema potrebe i time u tedi odre ena finansijska sredstva. Odre ene vrste laminata, piktogrami, podru je primene i sli no, nalazi se u tabeli. Na osnovu nje je lako odrediti vrstu laminata koji odgovara odre enim uslovima. 4 LAMINAT Intenzitet Piktogram Podru je primene Primenjuju se kori enja Stan - ku a Umeren Spava a soba Dnevna soba, trpezarija, Stan - ku a Normalan unutra nji hodnici Kuhinje, stepeni ta, ulazni Stan - ku a Intenzivan hodnici Poslovni prostor Hotelske sobe, Umeren javne ustanove konferencijske sale Poslovni prostor De iji vrti i, ekaonice, Normalan javne ustanove butici Poslovni prostor Prolazi, robne ku e, Intenzivan javne ustanove u ionice Laminatne obloge koje su predvi ene za polaganje na pogove sa ugra enim podnim grejanjem imaju posebnu oznaku. One koje nisu namenjene za to imaju istu oznaku ali precrtanu sa dve kose crvene linije.

10 Ovo je posebno va no, jer ako ne postoji podno grejanje nema potrebe kupovati ovakve podne obloge po to su one znatno skuplje od obi nih. Naravno, obi ne laminatne ne mogu se postavljati preko podova sa podnim grejanjem. 5 LAMINAT Kako se odre uje postojanost poda u odnosu na tro enje? Ovo se, prakti no, odnosi na procenu tvrdo e gornjeg sloja. U raznim zemljama su postojale razli ite metode odre ivanja kvaliteta. Proizvo a i su koristili tu injenicu i birali metode koje su im najvi e odgovarale. Ovo je za posledicu imalo da kupac nije nikada mogao da uporedi kvalitet laminata razli itih proizvo a a. Ovo je esto kupce dovodilo u zabludu da pomisle kako dve vrste laminata imaju isti kvalitet a zna ajno su se razlikovale u ceni. Zbog toga je postojala potraba da se ustanovi referentan kvalitet i metode za testiranje kvaliteta laminata. Evropskim proizvo a ima je bilo nalo eno da koriste taber test u odre ivanju kvaliteta laminata. Kako postoji mnogo proizvo a a laminata irom sveta, na evropskom tr i tu od 1998.